Održana javna rasprava o smanjenju cenzusa

U Skupštini Srbije održana je javna rasprava o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima, koje je predložila poslanička grupa SNS-a, a koje, između ostalog, predviđaju smanjenje izbornog praga sa pet na tri odsto.

Zamenik šefa poslaničke grupe SNS-a Vladimir Orlić rekao je da su na raspravu pozvane sve parlamentarne stranke, šefovi poslaničkih grupa, ali i stranke koje nisu u parlamentu, a čiji su predstavnici bili učesnici međustranačkog dijaloga na Fakultetu političkih nauka i onih uz posredovanje evroparlamentaraca.

Javnoj raspravi prisustvovali su poslanici SNS-a, SPS-a, SMS-a, Pokreta socijalista, SVM, LSV, Pokreta Snaga Srbije, samostalni poslanici Đorđe Vukadinović i Jovan Jovanović, SPAS Aleksandra Šapića, ali ne i predstavnici Saveza za Srbiju.

Među prisutnima su bili i predstavnici Cesida, CRTA, OEBS-a, Evropskog pokreta, Kancelarije zaštitnika građana.

Orlić je ponovio da je suština izmena zakona smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto, kao i regulisanje učešća na izborima nacionalnih manjina.

Naveo je da je nova uloga poverena nacionalnim savetima koji treba da potvrde status nacionalnim manjinama.

Funkcioner SNS-a ocenio je da se smanjenjem cenzusa podstiče razvoj pluralizma u Skupštini Srbije i stvara prostor da se u parlamentu vernije oslika političko mišljenje i stavovi građana.

Kako je objasnio, građani se ohrabruju da glasaju po svojim uverenjima, a ne u skladu sa kalkulacijom da li će njihov glas otići nekoj drugoj političkoj partiji.

Prema njegovim rečima, SNS je stranka koja ima najveću štetu od smanjenja cenzusa, dok su oni koji su razmišljali da li mogu da pređu cenzus, sada relaksirani.

Orlić je podsetio da su se zamerke na smanjenje cenzusa odnosile da se o tome nije govorilo tokom međustranačkog dijaloga, kao i da se zakoni ne menjaju u izbornoj godini, primetivši da kritike nikada nisu bile suštinske.

“Pozivam vas da se bavite suštinom, a ne motivima. Kod suštine nećete pronaći nijedan kontraargument”, istakao je Orlić.

Prema njegovim rečima, SNS je spreman da sasluša svakog i napravi ono rešenje kojim će najširi krug političkih aktera biti zadovoljan.

Emilija Orestijević iz Cesida podsetila je na stav Upravnog suda iz 2016. da Republička izborna komisija nema ovlašćenje da sama utvrđuje ko je stranka nacionalne manjine.

“Imaćemo Zakon o političkim strankama koji kaže da je status stranke nacionalne manjine takav kakav jeste i da to potvrđuje registar, a s druge strane, sada imamo drugo zakonsko rešenje koje predviđa da RIK to utvrđuje”, naglasila je Emilija Orestijević.

Dodala je da Cesid predlaže da se ujednače Zakon o političkim strankama i izboru narodnih poslanika, kako se ne bi ponovo u izbornom procesu dolazilo do Upravnog suda.

CESID: Važne promene ne rade se pred izbore

Kada je reč o ovlašćenjima koje se daje nacionalnim savetima da izdaje potvrde, Orestijevićeva je navela da Zakon o nacionalnim savetima ne propisuje to ovlašćenje.

Smatra i da stranka nacionalne manjine ne treba da učestvuje samo na teritoriji gde po popisu pripada već da ima prava da učestvuje u svim delovima zemlje.

Kada je reč o smanjenju cenzusa, CESID je na stanovištu da se takve važne promene ne rade pred izbore, rekla je Orestijevićeva i dodala da primenu zakona, ukoliko se usvoji, treba odložiti za neke naredne izbore.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović rekao je da socijalisti podržavaju smanjenje cenzusa, navodeći da to daje mogućnost i onim strankama koje do sada nisu mogle da uđu u parlament, da sada zastupaju građane.

Ukazao je na to da je u parlamentarnom životu bilo “trgovine mandatima” i da su poslanici koji su dobili mandate počeli da predstavljaju stranke koje nisu dobile mandate u parlamentu.

“SPS je intervenisala i mi smo nekoliko puta pokušavali da kroz dopunu dnevnog reda predložimo zakon kojim će se precizno to urediti i da se spreči zloupotreba”, rekao je Jovanović.

Naveo je da SPS predlaže i da se broj potpisa za odborničku listu smanji sa 30 na 20 potpisa birača.

Poslanik Pokreta Snaga Srbije Dragomir Karić podržava predlog naprednjaka o smanjenju cenzusa, jer, kako kaže, “otvara zeleno svetlo” i omogućava da se ravnopravno učestvuje u izbornoj trci.

“Bilo je primedbi da nije vreme za to. Pa, u Srbiji je sve brzo”, odgovorio je Karić, ocenivši da će na izbore izaći one stranke koje imaju delić progresivnog programa, a neće izaći “oni koji kažu da žele slobodu”.

Zukorlić: Urediti učešće manjinskih stranaka

Muamer Zukorlić, iz Stranke pravde i pomirenja, ocenio je da je dobro što se cenzus spušta, a saglasan je i da treba urediti učešće manjinskih stranaka na izborima zbog različitih zloupotreba.

Međutim, ne slaže se na koji način je to predloženo, a kao primer kako bi to izgledalo u praksi naveo je Novi Pazar.

“Sad ja treba da se pojavim na šalteru kod Sulejmana Ugljanina da mi dozvoli da izađem na izbore, pošto njegova stranka kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka. To se mora menjati”, istakao je Zukorlić.

Poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Đurić odgovorio je na ranije opaske koje su se pojavljivale u javnosti da se cenzus smanjuje kako bi “lažna opozicija” ušla u parlament, rekavši da je SMS donela odluku o izlasku na izbore i pre nego što je uopšte bilo reči o spuštanju cenzusa.

Đurić je dodao da ne zavisi samo od smanjenja cenzusa da li će biti političkog pluralizma u Srbiji već i od slobode medija.

“Kada je reč da li je cenzus merilo relevantnosti i da li to opoziciji odgovara, ja moram da kažem da danas  nema nijedne opozicione organizacije u Srbiji koja samostalno ima tri odsto. Posledica toga je da se prave ideloški heterogene koalicije od 20, 30, 40 organizacija koje ne mogu da dobace do 10 odsto”, ocenio je Đurić.

Izvor: RTS

 

Leave a Reply