Ko vodi kampanju?

Redovni parlamentarni izbori su raspisani pre nepunih nedelju dana, a brojne nevladine organizacije već izlaze sa rezultatima monitoringa izborne kampanje, koja gotovo da još nije ni počela. U prvoj nedelji vidljiva je jedino kampanja ,,od vrata do vrata” koja je izgleda samo u našoj zemlji problematična. Valjda nije poželjno da predstavnici vlasti obilaze građane kako bi saslušali njihove probleme. Takve aktivnosti samo se u Srbiji tumače kao pritisak na birače, dok je ista praksa u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim demokratskim zemljama normalna izborna aktivnost kojom se pokazuje interesovanje i briga za građane.

Sve ovo ne bi bilo toliko začuđuјuće da scenario nekih konferencija za štampu nije napisan i pre nego što je počeo monitoring, a čini se da akteri samo čitaju unapred napisane analize i rezultate. Bilo je reči o funkcionerskoj kampanji u decembru mesecu, tri meseca pre nego što su izbori raspisani, a liste predate?! Nije najjasnije o kakvoj funkcionerskoj kampanji je reč? Uz to vredi podsetiti da se rezulati medijske zastupljenosti mogu objaviti tek onda kada znamo ko su učesnici u izbornom procesu. U trenutku kada sve stranke još uvek nisu ni sakupile potpise i predale liste, odnosno dok ih RIK zvanično ne proglasi listama koje učestvuju na parlamentarnim izborima, ne možemo da pričamo o jednakoj zastupljenosti među akterima koji nisu do kraja poznati. Po strani to što niko od medija još uvek nije ni pokrenuo specijalne političke emisije niti ima registrovanih komercijalno-propagandnih termina.

Ostaje nerešeno pitanje na koji način će biti tretirani oni koji ne učestvuju u izbornom procesu, već su proglasili kampanju bojkota. Imali smo prilike da čujemo izjavu direktorke REM-a Olivere Zekić koja kaže da su izbori javni interes i pravo svakog građana da odlučuje o svojim predstavnicima, dok je bojkot politički alat, te možemo da zaključimo da će oni koji ne učestvuju u izbornom procesu biti isključeni iz procene o jednakoj zastupljenosti aktera, ali ne i iz uticaja koji imaju na javnost i izbornu odluku građana. Takođe, osim javnog servisa i televizija sa nacionalnom frekvencijom, Zekićeva je istakla da će i za kablovske televizije važiti ista pravila i da će se vršiti monitoring zastupljenosti političkih aktera koji učestvuju na izborima.

Zadatak posmatračke misije Crte, Cesida, Birodija, Centra ѕa praćenje izbora i izbornih procedura i ostalih nevladinih organizacija trebalo bi da bude da pomno prate izbornu utakmicu od početka do kraja, ukažu na nepravilnosti nadležnim institucijama, a zatim da puste institucije da detaljno ispitaju sve navode i prijave o potencijalnom kršenju izbornih pravila i donesu zaključke da li je bilo nepravilnosti. Objektivnost i istinitost u izveštavanju bi trebalo da se podrazumevaju. podrazumevana. S tim u vezi, odgovorno je ukazati na razliku u kvalitetu današnjih izbornih uslova u odnosu na uslove koji su postojali u ranijem periodu, i ukazati na rezultate postignute nakon niza razgovora iza zatvorenih vrata na Fakultetu političkih nauka između opozicije i pozicije u organizaciji Fonda za otvoreno društvo.

Izborni uslovi i elementi postojećeg izbornog sistema uspostavljenog 2000. godine najkonkretnije su unapređeni nakon završetka ovih pregovora. Kao rezultat pregovora iz unapređenje izbornog procesa postignuto je izmenama više zakona, sređivanjem biračkog spiska koji je godinama unazad predstavljao predmet sumnje, izabrani su nedostajući članovi REM-a, usvojene su izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima kojima je izborni cenzus snižen sa 5% na 3%. Time je izborna utakmica olakšana manjim strankama. Novim izmenama predviđeno je da na izbornim listama bude 40% žena čime je omogućena veća reprezentativnost ”manje zastupljenog pola”, što znači da na svakih pet kandidata moraju biti dve kandidatkinje. Rad Republičke izborne komisije učinjen je otvorenijim i transparentnijim. Ovo su samo su neke od stvari koje su urađene proteklih meseci kako bi građani imali što bolje uslove da izaberu koju će listu podržati. Međutim, ni brojne usvojene preporuke OEBS-a i nevladinog sektora očigledno nisu dovoljne da se prizna da je izborni proces unapređen. Naravno da postoji prostor da on bude još bolji, ali na tome se može još raditi.

Izborni uslovi nekad i sad

U Srbiji 2020. godine obeležava se tačno trideset godina od obnove višestranačkog parlamentarizma i prvih parlamentarnih izbora održanih 1990. godine, zatim dvadeset godina od demokratskih društveno-političkih promena iz 2000. godine. U celokupnom tranzitnom periodu, izborni uslovi predstavljali su predmet brojnih analiza i debata izbornih aktera, državnih institucija i nevladinog sektora. Devedesete godine protekle su kroz izrazitu polarizaciju vlasti i opozicije u vezi sa izbornim inženjeringom postojećeg sistema, odabirom izbornog sistema, brojem i veličinom izbornih jedinica, izbornim organima, kampanjama i ulogom medija u izbornom procesu. Savet za borbu protiv korupcije, na čelu sa Vericom Barać, u svom izveštaju 2011. godine ustanovio je jasan politički pritisak na medije od strane vlasti koja je nad njima uspostavila potpunu kontrolu. Situaciju u medijima danas je neuporedivo bolja u odnosu na protekli period. Pojedini politički akteri ne samo da imaju daleko više medijskog prostora, već pojedinim televizijama, novinama i internet portalima direktno ili posredno upravljaju.

Ceo period do 2000. godine obeležavali su uslovi međusobnog nepoverenja i nespremnosti za dijalog. Rezultati izbora često su osporavani, nezadovoljni građani iskazivali su svoje nezadovoljstvo izlaskom na ulice, dok su pojedini izborni ciklusi bojkotovani od strane opozicije. Izborni uslovi i pravila koja iz njih proističu znatno su demokratizovani 2000. godine kada je uspostavljen zakonski izborni okvir, koji je, uz određene izmene, i danas na snazi.

Od 2000. godine do danas, politički akteri, vlasti i opozicije, retko su učestvovali u različitim formama dijaloga ili okruglih stolova, na kojima bi razgovarali o praktičnim predlozima ,,intervencije” i poboljšanja izbornih uslova. Izuzetak od neparticipativne demokratske prakse učinjen je prilikom donošenja novog ustava 2006. godine. Sve do leta 2019. godine, u našoj zemlji je bilo veoma teško zamisliti učešće predstavnika suprotstavljenih političkih strana koji razgovaraju o problemima i rešenjima u demokratskom duhu spremnosti postizanja dogovora.

Podsećanja radi, na Fakultetu političkih nauka su u avgustu 2019. godine počeli razgovori vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima na osnovu inicijative Fonda za otvoreno društvo. Na okruglom stolu, koji je bio zatvoren za javnost, učestvovali su i predstavnici drugih organizacija civilnog društva (Cesid, Crta, Transparentnost) koje se bave praćenjem izbora, izbornim aktivnostima i medijima. Učesnici su raspravljali o preduslovima za fer i poštene izbore. Teme razgovora odnosile su se na uslove finansiranja stranaka, slobode medija, biračkim spiskom i izbornim procesom – od biračkih odbora do kontrole glasanja. Predstavnici vlasti istakli su spremnost na unapređenje izbornih uslova i implementaciju predloženih rešenja od strane civilnog sektora.

Razgovori vlasti i dela opozicije nastavljeni su i posredstvom evroparlamentaraca tokom oktobra 2019. godine. Ovi razgovori dogodili su se u ,,krnjem formatu” budući da su se predstavnici SzS isključili iz dijaloga zbog odluke o bojkotu predstojećih parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora.

Izborni uslovi i elementi postojećeg izbornog sistema uspostavljenog 2000. godine najkonkretnije su unapređeni nakon završetka ovih pregovora. Kao rezultat pregovora, unapređenje izbornog procesa  postignuti je izmenama više zakona, nikad uređenijeg biračkog spiska, većom zastupljenošću u medijima političkih aktera, izborom nedostajućih članova REM-a, brojnim obukama za članove biračkih odbora, samo su neke od aktivnosti koje su urađene proteklih meseci, kako bi građani imali što bolje uslove da izaberu koju će listu podržati.

Centar za praćenje izbora i izbornih procedura iskazuje veliko interesovanje za praćenje izbornog procesa zbog čega će sigurno u budućnosti raditi na unapređenju izbornih uslova i demokratičnosti izbornog i političkog sistema naše zemlje.

Leave a Reply